О "АРХИМЕДЕСУ" - делатност и неки резултати
1. Шта је МД "Архимедес"?
Час у „Архимедесовој“ школи
Математичко друштво „Архимедес“ (раније: Клуб младих математичара „Архимедес“) је специјализовано стручно друштво у области образовања и васпитања, које окупља првенствено даровите младе математичаре и друге љубитеље математике и рачунарства разних узраста (ученици основних и средњих школа, студенти, наставници и други одрасли који се баве математиком) и то на целом подручју Републике Србије (највише у Београду). Основан је 1. октобра 1973. године у Београду. Има две категорије чланова: а) одрасли, б) ученици и студенти (подмладак Друштва). До сада је евидентирано 33.910 чланова (31.835 ученика и 2075 наставника и других одраслих). У тај број улазе и ученици „Архимедесових“ школа младих математичара, али не улазе чланови Клуба „Мислиша“ којих има укупно око 698.680 Друштво је регистровано према важећим прописима. Решењем Агенције за привредне регистре (Регистратор удружења) бр. БУ 5783/2010 „Архимедес“ је уписан у Регистар удружења у складу са Законом о удружењима („Службени гласник РС“ бр. 51/09). Статутом Друштва утврђени су циљ и задаци, организација, управљање и целокупна његова делатност. Радом Друштва руководи Управни одбор од 11 чланова, међу којима су универзитетски професори, наставници из основних и средњих школа и сарадници из других институција.
2. Чиме се бави МД "Архимедес"?
„Архимедес“ је поодавно постао прави специјализовани центар за даровите младе математичаре и друге љубитеље математике и рачунарства са осмишљеним системом рада и обимним активностима на више сектора:
- Математичке и рачунарске школе и курсеви
Стална „Архимедесова“ школа младих математичара (АШММ), Олимпијска група. Дописна математичка школа, интернет школа. Летње и зимске школе (кампови) младих математичара. Рачунарски курсеви. Специјализовани курсеви. Математички практикум. Математичке секције.
- Популарисање математике и науке уопште
Научно-популарна предавања ван програма АШММ (о великанима математике, примене математике, подстицање стваралаштва младих и др.). Математичке приредбе, математички квизови, посела, изложбе, конкурси, промоције (у АШММ, поводом 1. октобра – Дана „Архимедеса“ и прослава значајних годишњица рада Друштва, за време математичких турнира и у другим пригодним приликама). Прилози у популарним часописима и средствима јавног информисања. Упознавање школа и наставника са нашим и страним математичким и сродним часописима.
- Математички турнири и друга такмичења
Математички турнири – екипна првенства основних и средњих школа Србије у математици (математичке олимпијаде ОШ и СШ). Дописна математичка олимпијада; Интернет математичка олимпијада. Масовно национално математичко такмичње „Мислиша“. Међународни математички турнир градова (за Београд).
- Стручни скупови наставника (стручно усавршавање наставника)
Математичка трибина за наставнике математике. Математичка трибина за учитеље. Рачунарска трибина. Зимски специјали-зовани семинари за наставнике (три семинара: математика, рачунарство, учитељи). Тематски семинари и практикуми. Летње и зимске школе (семинари) за наставнике-менторе за рад са даровитим ученицима. Обука наставника за додатни рад и др. Консултације. Сарадња са школама и другим организацијама код нас и у иностранству. „Архимедес“ је до 2014. годинe имао 11 акредитованих семинара код Завода за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ)
- Издавачка делатност (Приручна литература за ученика и наставнике)
Материјали за младе математичаре (едиција тематских брошура). Збирке задатака из математике са „Архимедесових“ такмичења и за припрему такмичења (по разредима). Едиција „Математика у српском народу“. Мала наставна библиотека „Математичка три-бина“. Библиотека „Посебна издања“. Колекција тестова из математике за ОШ. Методички приручници. Часопис „Математички забавник“. Колекција слика славних математичара и физичара. Постери „Математика у боји“ (са математичким садржајима). - Специјализована библиотека (књиге, часописи)
Енциклопедије, лексикони, општи приручници. Историја математике, великани. Настава математике. Избор уџбеника за све нивое математичког образовања. Литература за младе математичаре. Часописи. Шах. (Већина књига и часописа је на страним језицима, највише на руском). - Остали послови (Индок, општи, технички)
Информационо-документациони, административно-књиговодствени, технички и други, сајт.
Напомена: Од 1. новембра 2008. године промењен је назив „фирме“ (али не и делатност): уместо Клуб младих математичара „Архимедес“, нови назив је: Математичко друштво „Архимедес“. Ранији назив Клуб „Архимедес“ није говорио много. Требало га је схватити у ширем значењу, јер „Архимедес“ је много више од некаквог клуба, како по многострукој делатности, тако и по резултатима које је остварио у подстицању и конкретном раду на математичком образовању младих и стручном раду са наставницима (а све то у неадекватним условима). То је била и остаје својеврсна „математичка кућа“, највећи центар окупљања љубитеља математике код нас (младих и одраслих) и то током целе године.
Неке активности први је у Србији иницирао, осмислио и успешно развио управо „Архимедес“, па су касније служиле другима за узор.
„Архимедес“ остварује сарадњу са школама, научним и другим организацијама у земљи и иностранству.
3. Шта је до сада урадио МД "Архимедес"?
(Стање 31.08.2023. године)
Статистички подаци, по правилу, замарају. Међутим, у причи о „Архимедесу“, без неких од тих податакане може се имати права слика о доприносу „Архимедеса“ математичком образовању у Србији, посебно у Београду. А тај допринос је врло значајан.
Ево шта је урађено за 50 година, углавном на основу ентузијазма(уз напомену да у току првих 20 година рада у „Архимедесу“ појам хонорара просто није ни постојао):
- Одржано је преко 87.600 часова за око 48.680 ученика у „Архимедесовим“ школама младих математичара и другим курсевима: 49 генерација сталне „Архимедесове“ школе са укупно 32.910 ученика ОШ и СШ (сви разреди); 130 летњих и зимских школа са око 11.300 ученика; 4.480 ученика у осталим школама и курсевима (математичке секције, рачунарски курсеви); 900 ученика у математичком практикуму (2.270 часова);
- око 6.695 ученика у Дописној школи младих математичара (ОШ), са интернет вартијантом и написаним лекцијама за све теме (IV-VII раз. ОШ)
- одржано је 88 научно – популарних предавања и преко 250 разних „математичких“ приредби (математички квизови, изложбе, посела, конкурси, промоције и др.) са преко 28.000 присутних, где се посебно истиче изложба у Педагошком музеју поводом 30 година рада „Архимедеса“; око 200 прилога у часописима и другим јавним гласилима, на пример: прилози из математике у листовима „Политика Експрес“ (Ђачка страна, уторком), „Кекец“, „Дечје новине“, „Архимедесов“ кутак у часопису „Рачунари“ 1988 -1990); све школе у бив. Југославији упознате су са битним подацима о 30 наших и страних математичких часописа за ученике и наставнике;
- одржана су 92 математичка турнира – математичке олимпијаде ОШ и СШ (екипна првенстава Србије у математици): 48 за ОШ и 44 за СШ – укупно 5.471 екипа са 24.986 такмичара; покренуто је и 18 пута (2006-2023. године) одржано масовно национално математичко такмичење „Мислиша“ са 698.680 учесника (на основном нивоу, а такмичење има и републичко финале, а наставници из школа су преко евалуационих упитника) сваке године за „Мислишу“ дали највише оцене; одржано је 17 Дописних математичких олимпијада за ОШ (по два кола и републичко финале) са 31.060 учесника (на основном нивоу); одржано 13 Интернет математичких олимпијада за ОШ (два кола и републичко финале) са 7.749 ученика (на основном нивоу); организовано 25 учешћа Београда (745 ученика) на Међународном математичком турниру градова(на коме сваке године учествује преко 100 градова широм света, са око 10.000 учесника), укључујући и 21 летњу конференцију – финале Турнира градова (које су најчешће одржаване у Русији и Белорусији), уз учешће 75 ученика – представника Београда, а из Србије укупно 94 ученика; састављено 2.050 задатака за око 170.000 ученика на другим математичким такмичењима;
- организовано је такмичење младих програмера Југославије 1988-1990. године у сарадњи са часописом „Рачунари“ и Математичком гимназијом у Београду (квалификације током школске године и финале у мају)
- одржано 2.218 предавања за наставнике на 1.214 семинара и других стручних скупова на којима је евидентирано укупно 83.315 присутних наставника 454 математичке трибине за наставнике математике у ОШ и СШ, 99 математичких трибина за учитеље, 70 рачунарских трибина,88 зимских специјализованих републичких семинара (37 за математику,31 за рачунарство и 20 за учитеље), 27 летњих и зимских школа (семинара) за наставнике – менторе који раде са даровитим ученицима, 180 краћих тематских семинара, 160 појединачних предавања и 140 инструктивно – консултативних састанака, при чему су учесници ових скупова (преко евалуационих упитника и у другим приликама) дали највише оцене за садржај и квалитет свих „Архимедесових“ семинара и других стручних скупова; сви ови семинари су до сада били акредитовани;
- написано је и публиковано 466 наслова разних публикација у тиражу преко 2,568.500 примерака, на пример, само у специјализованој едицији „Материјали за младе математичаре“ објављен је 241 наслов (тематских брошура); при чему „Архимедес“ има највећи избор приручне математичке литературе за љубитеље математике свих узраста;
- створена је специјализована библиотека са 27.105 књига и 5.650 примерака часописа (на нашем и страним језицима, највише на рускокм), по много чему јединствена на нашим просторима, једина која је стално на услузи ученицима и наставницима.
Као што се види, подаци / резултати су заиста импозантни.
“ Архимедес“ је чудо у нашем (не)времену и узор другима! (написао је пре неколико година један универзитетски професор).
„Архимедес“ је добио СВЕТОСАВСКУ НАГРАДУ Министарства просвете за 2008. годину („за посебан допринос развоју образовања и васпитања у Републици Србији“), као и Изузетну ВУКОВУ НАГРАДУ од КПЗ Србије за 2022. годину („ за изузетан допринос развоју културе у Републици Србији и свесрпском културном простору“).
Неке специфичности „Архимедесове“ школе: има све карактеристике једне озбиљне школе, упис је по конкурсу, настава је током целе школске године, ученици добијају уверење – сертификат о похађању школе, полажу завршни испит, додељују им се награде са дипломама и похвале за успех на завршном тесту, наставничко веће чине одлични наставници за сваки ниво наставе, обезбеђени су радни материјали и књиге за ученике школе, на располагању је јединствена „Архимедесова“ библиотека, води се одговарајућа педагошка документација, цена је повољна (с бенефицијама за најуспешније ученике).
У „Архимедесовој“ школи математика је лепа!
„Архимедес“ поставља темеље на којима даље и други могу лакше да граде!
„Архимедесов“ концепт математичке школе и других активности дао је изузетне резултате.
Носиоци награда и других признања на математичким такмичењима свих врста и нивоа код нас у великом броју суученици „Архимедесових“ математичких школа. Слично је када се ради о међународним такмичењима из математике: Међународна математичка олимпијада за средњошколце (ММО), Јуниорска балканска математичка олимпијада за старије основце (ЈБМО), Балканска математичка олимпијада за средњошколце (БМО), Међународни математички турнир градова (ММТГ). Последњих двадесет осам година већина чланова наше државне екипе били су „Архимедесовци“ (углавном чланови „Архимедесове“ Олимпијске групе) и на тим међународним такмичењима из математике готово увек су сви освајали медаље (иначе, то су били већином редовни ученици Математичке гимназије у Београду). На пример, на ММО за средњошколце у периоду 1992-2018. и БМО у периоду 1995-2018. године „Архимедесовци“ су од укупно 238 освојили тачно 185 медаља за нашу земљу, тј. oко 78% свих медаља; на ЈБМО 2017. и 2018. „Архимедесовци“ су од 12 освојили 11 медаља! Током узастопних 20 година на Летњој конференцији (финалу) Међународног математичког турнира градова сви „Архимедесовци“ (а они су чинили већину учесника из Србије) сваке године су освајали награде. Итд.
„Архимедесовци“ су најуспешнији и на конкурсу за упис у Математичку гимназију. Такође су и успешни студенти на свим факултети-ма. На пример, студенти генерација на Математичком факултету у Београду током 8 узастопних година (до 2010. године) били су искључиво „Архимедесовци“, својевремено полазници „Архимедесове“ Олимпијске групе (иначе, редовни ученици Математичке гимназије у Београду). Додајмо да су и многи други успешни млади математичари, па и „седам величанствених“ (из истог одељења Математичке гимназије у Београду), од којих су шесторица студирали у Кембриџу и један на МТИ у Бостону, били у „Архимедесовој“ школи и по неколико година (неки и 7-12 година). Многи су студирали на другим престижмним страним универзитетима.
Многи успешни „Архимедесовци“ су и пре уписа у Математичку гимназију или друге средње школе били у „Архимедесовој“ школи по неколико година (неки од првог разреда ОШ и чак свих 12 година) и ту су свакако доста научили. Међутим, допринос „Архимедеса“ поменутим успесима у јавности се обично прећуткује и углавном приписује матичним школама ученика.
Код „Архимедеса“ су учили и своје математичке видике проширивали многи ученици који су сада већ чувена имена на пољу математике и техничких дисциплина. Многи студирају или раде и на престижним страним универзитетима, а неки су тамо и докторирали.
Без претеривања се може рећи да је „Архимедес“ својеврсни расадник успешних математичара, инжењера и других стручњака. Наравно, одатле не би требало извести закључак да је за њихов успех заслужан само „Архимедес“, али је несумњиво његов допринос веома значајан.
О свеколиком доприносу „Архимедеса“ математичком образовању прави суд могу дати учесници у његовим бројним активностима.
Детаљније се о успесима говори и у другим деловима одељка О нама на овом сајту: „Лична карта“, „Note about Archimedes“ Успеси и Олимпијска група (мада ти одељци нису ажурирани, али дају слику о Архимедесу и његовим резултатима)
Комплетан приказ рада „Архимедеса“ (и постигнутих резултата) садржи у слици и речи PowerPoint презентација на овом сајту (О нама) и Мали подсетник: Из биографије „Архимедеса“ (50 година).
4. Које су битне особине "Архимедесових" активности?
„Архимедес“ је био иницијатор и реализатор низа нових стручних активности и иновација, које данас и други широм примењују у пракси. Ниједна активност нема случајни карактер. Приступ свакој активности је комплексан, дугорочан и осмишљен. Висок стручни ниво и квалитет битне су карактеристике свих активности. „Архимедес“ је као сараднике окупљао и сада окупља истакнуте наставнике из основних и средњих школа, наше и стране стручњаке са универзитета и других институција, првенствено ентузијасте. Међу њима су корифеји српске математичке науке, већ почивши академици и професори универзитета: академици Ђуро Курепа, Милосав Марјановић, Слободан Аљанчић и Татомир Анђелић, као и чувени професори Драгослав Митриновић, Славиша Прешић, Драган Трифуновић, Ратко Тошић, Михаил Арсеновић-Арса (сви су били редовни или почасни чланови „Архимедеса“), а свакако и наши садашњи виђени универзитетски професори: Милош Арсеновић, Владимир Јанковић,Ђорђе Дугошија, Александар Липковски, Милан Божић, Зоран Лучић, Ђорђе Кадијевић, Војислав Андрић. Предавачи у „Аримедесовим“ математичким школама (посебно летњим и зимским) и на семинарима за наставнике били су и истакнути професори из иностранства (познати делатници у активностима којима се бави „Архимедес“): А. А. Јегоров и В. Н. Дубровски (СУНЦ МГУ), Н. Х. Розов (Педаг. фак. МГУ), академик В.М. Тихомиров (Мат. фак. МГУ), Н.Н. Константинов (НМУ, Москва), И. Стојменовић (University of Ottawa, Canada), И. Димитрић (State University оf Uniontown, USA), Олга Зајцева (University of Toronto, Canada).
Целокупну делтност „Архимедеса“ карактерише високи стручни професионализам.
5. Који проблеми муче "Архимедес"?
МД „Архимедес“ није на државном буџету и нема сталних извора финансирања ни адекватан простор за рад и библиотеку. Средства обезбеђује од чланарина, прилозима својих чланова и сарадника, издавањем и продајом публикација, стручним услугама и другим приходима у складу са Законом, укључујући и (недовољну) партиципацију Министарства просвете, науке и технолошког развоја за одржавање математичких такмичења (само за 2-3 такмичења од 7 такмићења која «Архимедес» организује).. Значајан проблем је и простор (учионице) за наставу у „Архимедесовој“ школи (суботом и недељом). „Архимедес“ нема раднике у сталном радном односу са пуним радним временом (не може да им се обезбеди плата, јер нема сталног и сигурног извора финансирања).
У минулом периоду друштво (држава) није много учинило у стварању услова и помагању рада Клуба односно Друштва „Архимедес“, мада је било добрих жеља и обећања. Скоро све што је постигнуто, углавном је резултат волонтерског рада ентузијаста. За 50 година постојања и рада „Архимедес“ је од друштва (првенствено од Министарства просвете, науке и технолошког развоја, а раније од Министарства просвете и Министарства за науку и технологију) добио наменски око 5% средстава која су му била неопходна и која је утрошио за своје активности. Током последње пет-шест године тај се проценат смањио на смешних око 1%. До пре двадесетак година трошкове зимских републичких семинара за наставнике код свих стручних друштава (па и „Архимедеса“) делимично је покривало тадашње Министарство просвете, а после тога није уопште финансијски помагало поменуте семинаре. Што се тиче такмичења ученика, то Министарство годинама из буџета добија скромна средства за учешће у трошковима бројних такмичења републичког нивоа, али последњих неколико година расподела тих средства организаторима такмичења није адекватна стварним трошковима појединих такмичења (мало се узима у обзир њихов обим, садржај, квалитет и значај). То је нарочито осетио „Архимедес“, који има седам такмичења, а добијао је средства само за два или три такмичења; за последње две-три године добио је смешно мала средства само за три домаћа такмичења, којима је покривао само мали део трошкова тих такмичења, док за Међународни математички турнир градова већ седам година није добио никаква средства. Поменимо и то да је „Архимедес“ од СГБ (Секретаријат за финансије) једном добио једнократну финансијску помоћ за стручне трибине (у 2005. години). Што се тиче донација, изузев две-три скромне донације из прве деценије овог века, остале су готово безначајне.
За ширење мисије „Архимедеса“ и још успешнији рад, велики проблем је што средства јавног информисања у Србији (штампа, телевизија) веома ретко објављују информације о „Архимедесу“ и његовим активностима, мада им се информације редовно достављају. Понекад су објављиване нетачне информације, а било је и случајева да су евиденитни успеси „Архимедеса“ приписивани другима,
Па, ипак је „Архимедес“ постигао изванредне резултате у свим својим активностима и друштву дао значајан допринос на пољу математичког образовања
Уколико би Србија и Град Београд помогли „Архимедес“, укључујући га значајније у одговарајуће системе финансирања образовно-васпитних и других стручних активности, уз адекватну подршку медија, онда би и резултати били још већи, ширег и дубљег домета.
Оно што је до сада радио и постигао „Архимедес“, с обзиром на услове, по оцени стручне и школске јавности, није баш свакидашње. Заиста би било интересантно чути, шта би то још требало да ради и уради „Архимедес“, да би му наша држава адекватно помогла да створи што боље услове за рад!?
© 1998 – 2023, МД „Архимедес“